Piše: Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić


Vi­dim, rad je Bu­do Si­mo­no­vić da sa mnom po­le­mi­še o ve­li­kom bro­ju te­ma. Za to se spre­mao ba­rem od fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne. Kad je ova­ko pro­šao u ovoj po­le­mi­ci ko­ju je za­po­čeo sa tri go­di­ne „pri­pre­ma”, on­da mo­že­te za­mi­sli­ti ka­ko bi pro­šao da se pri­pre­mao sa­mo go­di­nu da­na.
Iz de­vet na­sta­va­ka felj­to­na i šest na­sta­va­ka od­go­vo­ra na mo­je re­a­go­va­nje vi­di se da, osim po­na­vlja­nja ono­ga što je u na­u­ci oci­je­nje­no kao jed­no­stra­no na­pi­sa­na isto­ri­ja ko­ju su kre­i­ra­li po­bjed­ni­ci, Si­mo­no­vić ne­ma ni­šta no­vo da po­nu­di. Za­to je Si­mo­no­vić u od­go­vo­ru otva­rao raz­ne te­me, pa čak i one ko­je sa te­mom po­le­mi­ke ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze. On za­to pi­še o „sra­mot­nim slu­ga­ma oku­pa­to­ra” i „čet­nič­kom ubi­ja­nju 10.000 mu­sli­ma­na”, pa još sve „po čet­nič­kim iz­vo­ri­ma i pri­zna­nju”. Ka­ko vi­di­mo, on tim „čet­nič­kim iz­vo­ri­ma i pri­zna­nju” bez­re­zer­vno vje­ru­je. U stva­ri, on vje­ru­je sa­mo onim „čet­nič­kim iz­vo­ri­ma i pri­zna­nji­ma” ko­ji su pro­tiv Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u Otadž­bi­ni. Osta­lim čet­nič­kim iz­vo­ri­ma ko­ji se ne ukla­pa­ju u nje­go­ve fan­ta­zma­go­rič­ne sli­ke o tom vre­me­nu ne vje­ru­je ni­ka­ko. I ni­po­što. I on­da nas uvje­ra­va da on „sa­mo bra­ni isti­nu” i „do­sto­jan­stvo mr­tvih lju­di”, pa i onih ko­ji se od tih op­tu­žbi za ži­vo­ta ni­su bra­ni­li već su ih svo­jim ću­ta­njem po­tvr­di­li.
Si­mo­no­vić tre­ba da zna da ni­je isto ba­vi­ti se pu­bli­ci­sti­kom i na­u­kom. Da pa­ra­fra­zi­ram drev­nu la­tin­sku sen­ten­cu: što je do­zvo­lje­no ono­me ko­ji se ba­vi pu­bli­ci­sti­kom ni­je do­zvo­lje­no onom ko­ji se ba­vi na­u­kom!
Ne zna Bu­do, jer ni­je htio da či­ta dru­ge iz­vo­re i li­te­ra­tu­ru, da je u isto­ri­o­gra­fi­ji do­ka­za­no da su broj­ke ko­je na­vo­di pre­u­ve­li­ča­ne ta­man kao što je pre­u­ve­li­čan broj stri­je­lja­nih od Nje­ma­ca u Kra­gu­jev­cu ili u mom Kra­lje­vu. Ta „me­to­do­lo­gi­ja” je do­bro po­zna­ta mo­me na­ro­du i na kra­ju HH vi­je­ka. Pri tom, broj srp­skih žr­ta­va je uma­nji­van. I sve to u ime ko­mu­ni­zma i brat­stva i je­din­stva!
Vi­dim da Si­mo­no­vić ne zna da objek­tiv­na isto­ri­o­gra­fi­ja sto­ji na sta­no­vi­štu da su i par­ti­za­ni, po di­rekt­nom Bro­zo­vom na­lo­gu, pre­go­va­ra­li i sa­ra­đi­va­li sa Njem­ci­ma. Si­mo­no­vić ne zna da su 1943. go­di­ne u Za­gre­bu Vla­di­mir Ve­le­bit, Mi­lo­van Đi­las i Ko­ča Po­po­vić vo­di­li pre­go­vo­re sa Njem­ci­ma? Ni­je mu po­zna­to ni to da je ova ko­mu­ni­stič­ka troj­ka, pri­li­kom pre­go­vo­ra sa Njem­ci­ma u Za­gre­bu, uži­va­la za­šti­tu usta­škog po­glav­ni­ka An­te Pa­ve­li­ća. Smje­štaj im je bio obez­bi­je­đen u ho­te­lu „Espla­na­da” u cen­tru Za­gre­ba. Ma­lo li je?
Ža­lo­sno je, ali isti­ni­to – Bu­do Si­mo­no­vić je za­go­vor­nik ste­re­o­ti­pa ko­mu­ni­stič­ke isto­ri­o­gra­fi­je. Ra­zu­mi­jem da mu ni­je pri sr­cu da či­ta knji­gu Gle­za fon Hor­ste­na­ua „Iz­me­đu Hi­tle­ra i Pa­ve­li­ća”. Baš je taj Hor­ste­nau bio do­ma­ćin Ve­le­bi­tu, Đi­la­su i Po­po­vi­ću 1943. go­di­ne u Za­gre­bu. Ali, evi­dent­no je da Si­mo­no­vić uop­šte ni­je čuo za knji­gu pu­kov­ni­ka JNA Mi­ša Le­ko­vi­ća pod na­slo­vom „Mar­tov­ski pre­go­vo­ri 1943. go­di­ne”. Ako se ne va­ram, dru­go iz­da­nje te knji­ge je ob­ja­vlje­no u iz­da­nju „Na­rod­ne knji­ge” iz Be­o­gra­da 1985. go­di­ne. I to je va­žan po­da­tak. Da je či­tao te knji­ge on­da ne bi ta­ko ola­ko kva­li­fi­ko­vao „sra­mot­ne slu­ge oku­pa­tor­ske”.
Ni­je­su na tim pre­go­vo­ri­ma u Za­gre­bu, da ci­ti­ram Bu­da, bi­li ni „pop Ma­ca”, ni Gri­go­ri­je Bo­žo­vić kao „sra­mot­ne slu­ge oku­pa­to­ra”, a ni đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić, ne­go Ve­le­bit, Đi­las i Po­po­vić. Da ne otva­ra­mo pi­ta­nje spo­ra­zu­ma Ri­ben­trop-Mo­lo­tov i osta­lo. Sve­jed­no, Bu­do ima pra­vo da bu­de pod uti­ca­jem ste­re­o­ti­pa, ali ne­ma pra­vo da nam po­tu­ra rog kao svi­je­ću.
Ni na jed­no pi­ta­nje ko­je sam otvo­rio Si­mo­no­vić ni­je od­go­vo­rio već me pi­ta o Lub­ni­ca­ma, Bre­zi, La­zi­na­ma, Cr­kvi­na­ma i dru­gim stra­ti­šti­ma ko­ja, ne­ma sum­nje, po­štu­jem. Ni­je me, na ža­lost, pi­tao o onim bli­žim. Nje­mu, na­rav­no.
Ilu­stra­tiv­no je i to što Bu­do Si­mo­no­vić ne vje­ru­je čet­nič­kom „Plje­valj­skom vje­sni­ku” i Gri­go­ri­ju Bo­žo­vi­ću o ulo­zi Lju­bi­ce Pu­rić u stra­da­nju nje­nog ro­đe­nog bra­ta Va­si­li­ja. Ali, ite­ka­ko vje­ru­je „čet­nič­kom” iz­da­nju pod na­slo­vom „Pa­kao ili ko­mu­ni­zam u Cr­noj Go­ri” po pi­ta­nju ma­sov­nog ko­mu­ni­stič­kog zlo­či­na na Pa­sjem gro­blju kod Ko­la­ši­na. Si­mo­no­vić, pod uti­ca­jem te „čet­nič­ke pro­pa­gan­de” ko­ja mu od­go­va­ra, tvr­di da „za mi­nu­lih 75 go­di­na spi­sak od 35 ime­na ubi­je­nih na Lu­gu po­red Ta­re... ni­ko do sa­da ni­je do­pu­nio ni jed­nim no­vim ime­nom”. Da, ali to, na ža­lost Bu­da Si­mo­no­vi­ća, ne zna­či da broj tih ko­mu­ni­stič­kih žr­ta­va ni­je ve­ći od 35 ko­je pri­hva­ta pod uti­ca­jem „čet­nič­ke pro­pa­gan­de”. Ovih da­na, sa bla­go­slo­vom mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja iz­la­zi knji­ga jed­nog Ko­la­šin­ca ko­ji je pri­ku­pio ime­na ko­mu­ni­stič­kih žr­ta­va u tom kra­ju. Da li će i to bi­ti „pr­lja­va čet­nič­ka pr­o­pa­gan­da”? I to još sa mi­tro­po­li­to­vim bla­go­slo­vom!
En­gle­ski pu­kov­nik Vi­li­jem Bej­li, šef bri­tan­ske mi­si­je pri šta­bu đe­ne­ra­la Mi­ha­i­lo­vi­ća, od­nio je fo­to­gra­fi­je ko­mu­ni­stič­kih žr­ta­va, pa i onih sa Pa­sjeg gr­o­blja, u Bri­ta­ni­ju, a po­tom ih je pre­dao kra­lju Pe­tru da bi ih on ka­sni­je dao ma­jo­ru Ni­ko­li Bo­jo­vi­ću, ko­man­dan­tu Pr­ve dur­mi­tor­ske bri­ga­de. Da ni­je ni­čeg dru­gog do snim­ka una­ka­že­nog le­ša ob­na­že­ne Zor­ke La­šić to bi bi­la tu­ga do ne­be­sa. Na sju­tra­šnji Bad­nji dan se na­vr­ša­va 75 go­di­na od tog zlo­či­na. Stra­ti­šte još uvi­jek ni­je obi­lje­že­no.
Pa­sje gro­blje i te žr­tve su bi­li te­ma emi­si­je RTS-a u ko­joj su uče­stvo­va­li ži­vi svje­do­ci sa obje stra­ne: Mi­jat Mi­ja­to­vić, Mi­li­vo­je No­vo­vić, Vu­čić Ilin­čić, Sve­to­zar Ar­se­ni­je­vić, Ra­do­van Du­bak. Za­što isti­nu o tim žr­tva­ma ni­je bra­nio Si­mo­no­vić ako mu je sta­lo do isti­ne?
(Na­sta­vi­će se)